Шандор Тарич
| Шандор Тарич | |
|---|---|
 Шандор Тарич 2012. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Tarics Sándor |
| Датум рођења | 23. септембар 1913. |
| Место рођења | Будимпешта, Аустроугарска |
| Датум смрти | 21. мај 2016. (102 год.) |
| Место смрти | Сан Франциско, САД |
| Држављанство | Мађарска |
| Спортске информације | |
| Спорт | Ватерполо |
Шандор Тарич (мађ. Tarics Sándor; Будимпешта, 23. септембар 1913 — Сан Франциско, 21. мај 2016) је био мађарски ватерполиста који је 1936. године, на Олимпијским играма у Берлину са мађарском ватерполо селекцијом освојио златну медаљу, другу од укупно девет, пошто су Мађари имали бољу гол разлику од домаћина Немачке.[1]
Од 2011. године, када је у 100. години умро италијански бициклиста Атилио Павези (Attilio Pavesi), Тарич је постао званично најстарији олимпијац на свету.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Будимпешти, Тарич је био део мађарског тима на Олимпијским играма у Берлину 1939. године, који је освојио златну медаљу, оставивши домаћина Немачку на другом месту.[2] Одиграо је две утакмице и постигао два гола. Такође је са мађарским тимом освајао златне медаље на Међународним универзитетским играма (претеча Универзијаде) 1933, 1935. и 1937. године, као и на незваничним Међународним универзитетским играма 1939, предвођеним Немачком.[3] После Другог светског рата и совјетске окупације Мађарске, Тарич је, захваљујући свом инжењерском образовању, успео 1949. године да емигрира у Сједињене Америчке Државе.[2] Живео је у Сан Франциску, где је радио као архитекта. Специјалност су му биле грађевине отпорне на земљотрес.[4]
Тарич је, као најстарији живи олимпијски шампион, присуствовао Олимпијским играма у Лондону 2012. године[2] а септембра 2013. напунио је 100 година.[5] Након смрти Атилија Павезија[6] Тарич је био најстарији живи олимпијски шампион.[2][7]
Умро је у свом дому у Сан Франциску (Калифорнија) 2. маја 2016. у 102. години.[4][8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Najstariji svetski olimpijac umro u 102. godini”. N1. 24. 5. 2016. Приступљено 13. 4. 2021.
- ^ а б в г Dembosky, April (9. 6. 2012). „The Olympians: Sándor Tarics, Hungary”. Financial Times Magazine.
- ^ „A University Athlete like No Other”. FISU. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 31. 8. 2015.
- ^ а б „Olimpijac umro u 102. godini”. Novosti. 24. 05. 2016. Приступљено 13. 4. 2021.
- ^ Dobor, Deszo (2013-09-25). „World's oldest Olympic champion celebrates 100th birthday”. International Sports Press Association. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 2013-09-25.
- ^ „Cycling News, August 4 2011, 1932 Olympic champion dies, aged 100”. cyclingnews.com.
- ^ „The oldest living Olympic champion is water polo player is Sándor Tarics”. hungarianambiance.com. Архивирано из оригинала 25. 03. 2012. г. Приступљено 13. 04. 2021.
- ^ „Oldest Olympic champion Sandor Tarics, Berlin veteran, dies at 102”. Reuters. 21. 5. 2016. Приступљено 21. 5. 2016.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Спорт | |
